Eleven želi da investira u nove srpske kompanije

Kristina Jazinka Nikolic Leave a comment

Bugarski akcelerator Eleven, od koga je moj Strawberry energy dobio svoju prvu investiciju i jako koristan program mentorstva koji sam lično pohađala u periodu od 100 dana, sada pokreće novi krug aplikacija.

Pozivam sve startupove u Srbiji da se prijave na program. Biti deo Eleven zajednice (#OneOf11) je sjajno iskustvo koje bih svima preporučila. Eleven je namenjen svim IT preduzetnicima koji žele da nauče nove stvari, upoznaju sjajne ljude koji će im pomoći da unaprede svoj proizvod, poslovnu ideju, unutrašnje procese… U nastavku možete pročitati celokupan tekst Eleven poziva.


eleven-transparent

Tehnološke i netehnološke kompanije iz svih industrija se mogu prijaviti za investiciju do 4. Oktobra

Najaktivniji early-stage investicioni fond u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Eleven, želi da investira u nove srpske kompanije. Tehnološke i netehnološke kompanije iz svih industrija se mogu prijaviti za investiciju do 4. oktobra (link ka aplikaciji:https://www.f6s.com/elevens10/apply).

Eleven nudi 25.000 evra inicijalnu investiciju u zamenu za 8% vlasništva u kompaniji. U zavisnosti od daljeg progresa i potreba biznisa, Eleven može da investira ukupno do 200.000 evra. Pored osnovne investicije, fond nudi 3-mesečni intenzivni program akceleracije, koji uključuje mentorske sesije, radionice i networking.

Od septembra 2012. Eleven je investirao preko 9 miliona evra u 107 kompanija iz Centralne i Istočne Evrope. Fond je član Global Accelerator Network. Eleven ima široku mrežu od preko 200 mentora i partner je sa velikim korporacijama kao što su Microsoft, Google, Fotlayer, SAP i druge.

Eleven u Srbiji

Do sada, Eleven je investirao 1,4 miliona evra u 16 srpskih kompanija, što čini ovaj fond najaktivinijim investitorom u Srbiji. Neke od najuspešnijih srpskih kompanija u Elevenu su:

LegalTrek – Software za upravljanje pravnim firmama, koji omogućava pravnicima i zaposlenima da organizuju svoj workflow na lakši, brži i efikasniji način.

Vetcloud – Software za upravljanje veterinarskim ordinacijama koji pomaže veterinarima da prate sve što se dešava kod njihovih pacijenata i klijenata i upravlja svojim poslovnim procesima.

Farmia – platvorma za trgovinu koja povezuje farme koje plasiraju svoje životinje na tržište sa proizvođačima u industriji mesa, koji traže meso najboljeg kvaliteta.

Althemy – Platforma za talentovane umetnike, izvođače i modele alternativnih kultura pomoću koje mogu da prave svoj website i dođu lako u kontakt sa svojom ciljanom publikom.

Yanado – Jednostavni task i project management tool integrisan u Gmail.

Strawberry energy – Proizvođač solarnih urbanih mobilijara za pametne gradove, obezbeđujući pri tome energiju, internet i lokalne informacije zarad poboljšanog iskustva ljudi na javnom prostoru.

Coprix Media – Sertifikovane interaktivne edukativne aplikacije za decu, koja nudi edukativni sadržak u obliku igrice.

Content 360 – Platforma za izdavače i pisce koja obezbeđuje informacije o performansama pisaca, ciljani auditorij i rangira autore.

Novalogy – napredan, naučno podržan uređaj za nošenje, koji koristi klinički testiranu svetlosnu tehnologiju da aktivno poboljša san, poveća nivo energije i minimizuje jet lag.

U toku poslednjeg aplikacionog prozora, koji je Eleven objavio u Martu 2015. primljene su nove 4 srpske kompanije:

Bin Code – kompanija za razvoj igrica

mBrainTrain – “hearables” koje mere električnu moždanu aktivnost

EuroPATC – uređaji za praćenje dece sa autizmom

Buscador – aplikacija za vođene planinske pešačke ture.

“Čuli smo nekoliko puta za Eleven i uvek je bilo u kontekstu koliko para ulažu uz nezaobilazni “uslov” (mora 3 meseca da se provede u Sofiji). Mi smo otišli u periodu koji je za nas bio najzauzetiji, ili smo bar tako mislili. Za vreme provedeno u “roof-u” smo svaki dan sretali druge preduzetnike, investitore, savetnike, trenere. To nam je pomoglo i da shvatimo gde smo i gde idemo i gde grešimo. Pored toga, druženje sa drugim osnivačima je vrlo korisno” – Bogdan Mijović, suosnivač kompanije mBrainTrain.

Kako se prijaviti za Eleven?

Selekcioni process se sastoji iz 3 nivoa. Prvo, kandidati moraju da popune i pošalju online aplikacionu formu uz opis svog biznisa i tima. Nakon toga Eleven tim pregleda sve aplikacije i poziva short-listovane candidate na telefonski intervju ili ih sreće uživo. Između 20 i 30 kompanije dolazi do poslednjeg nivoa selekcionog procesa, koji uključuje prezentaciju Elevenovom investicionom komitetu u Sofiji u novembru.

Uglavnom, fond investira u grupu od 10-15 kompanija. Elevenov 10. akceleracioni program počinje u januaru 2016.

Eleven meetup-ovi u Srbiji

Eleven poziva sve startape koji traže investiranje da se pridruže njihovoj seriji meetup-a u Srbiji. Eleven meetup-ovi će se održati u Nišu (21. septembra), Novom Sadu (22. septembra) i Beogradu (25. septembra). Ideja meetup-ova je da se startapi upoznaju sa Eleven timom i alumnijima, postavljaju pitanja i dobiju odgovore i komentare. U Novom Sadu i Beogradu će biti održane i pitch takmičenja i najbolji timovi mogu dobiti direktno pozvani na Eleven’s Selection Days u novembru. Da biste se prijavili za takmičenje i dobili više informacija o događajima, pošaljite e-mail na teodora[at]11[dot]me.

Web slavi svoj 25. rođendan

Kristina Jazinka Nikolic Leave a comment
Dobar dan, moje ime je Kristina Jazinka Nikolić i zavisnik sam od Interneta od 2002. godine. Te godine  Dail Up Internet ušao je u moju kuću. Sećam se dogovora koji smo moj stariji brat i ja napravili – onaj ko planira da koristi Internet mora unapred da zna šta tačno želi da uradi i da isplanira svaki svoj provedeni minut, jer je predstavljao “stvar” koja se nije smela arčiti. Već tada, bilo je jasno da se pred nama nalazi nešto vredno i nešto što će nam u budućnosti predstavljati neminovnost u razmerama – biti online 24/7.
Sve je krenulo nekim najjednostavnijim pretragama. Bili smo oduševljeni šta sve “tamo ima” i kako uz samo par klikova mišem taj sadržaj može biti tik ispred naših očiju, na ekranu našeg računara. Kako su godine prolazile, a mi bivali sve konforniji sa korišćenjem Interneta i vremena koje provodimo “tamo”, naši apetiti za novim servisima su rasli. Posećivali smo chat room-ove na ICQ-u, učestvovali na forumima, pretraživali termine, skidali tekstove pesama, fotografije i sl. Postepeno, i gotovo neprimetno, prelazeći sa jednog sistema na drugi, sa porastom brzine Internet protokola, sa prelaskom Interneta sa računara na pametni telefon, Internet i njegovi servisi postali su naši saputnici u savladavanju svakodnevnih izazova. Prepustili smo im se da nas vode, poverovali smo u taj konformizam.
Nesumnjivo je da je Internet sa svim svojim uslugama promenio način na koji živimo – kako primamo, šaljemo i/ili kreiramo informacije i poruke, kako upoznajemo nove ljude i održavamo odnose sa svojim prijateljima, kako učimo, kako obavljamo svoje svakodnevne poslove, kako se organizujemo u zajednici, kako politički delamo, kako brinemo o sebi i svom zdravlju itd. Pojavom i razvojem Interneta, pružili smo priliku svim njegovim korisnicima, građanima Interneta, da svoj stav i mišljenje slobodno, otvoreno i odgovorno iznesu, da kreiraju sadržaj i da ga dalje distribuiraju primenjivajući opšta načela poštovanja ljudskih prava. S druge strane, online građani su uspeli da Internetom brišu državne granice, skraćuju geografske razdaljine i slobodno pristupaju velikim bazama podataka bez obzira na geografsku lokaciju (osim ako izuzmemo zemlje koje su pod internet cenzurom, o kojima će u daljim tekstovima biti više reči). Internet kao svačiji i ničiji prostor gotovo svima nama pružio je osećaj višestruke i višeznačne povezanosti.
Dana 12. marta Internet sevis WWW (World Wide Web servis) slavi svoj 25. rođendan. Tog datuma 1989. godine engleski informatičar Sir Tim Berners Li (TimBL) objavio je u jednom naučnom magazinu svoju invenciju koja je najavila promenu celokupnog dotadašnjeg komunikacijskog okruženja i započela vrtoglavi rast i razvoj Interneta. Mnogi teoretičari i sociolozi njegov značaj porede sa dostignućima Johana Gutenberga i njegovog pronalaska tehnike štampanja pomoću drvenih i metalnih pokretnih slova. Obojica su uticala da i Internet i štampa brzo postanu dostupni širem auditorijumu – knjige su postale jefitnije za štampu, pa se uticalo na masovno opismenjavanje, a Internet je svojim web servisom uticao na dostupnost informacija i širenje znanja.Tim Berners Li kao i mnogi drugi Internet oci ostavili su nam ga u amanet. Internet kao slobodan, otvoren i decentralizovan u svojoj biti, danas se suočava sa brojnim izazovima. Rastgnut između uticaja vlada i korporacija, javnog i privatnog interesa, sve češće se suočava sa pojavama cenzure, pokušaja državnih intervencija kroz regulaciju i pokušaja da se Internet prisilno i gotovo nakaradno smesti unutar nacionalnih zakonskih okvira čime se ugrožavaju svi građani Interneta i njihove slobode izražavnja u tom digitalnom okruženju. Na nama je da udruženim snagama i organizovano odbranimo Internet od ovih pojava kako bismo zadržali isti onaj status i karakter koji je imao s početka – globalan i javno dostupan, slobodan, otvoren i decentralizovan.
Share Defense u okviru Share Fondacije jedan je od pozitivnih primera organizovanog delovanja u službi zaštite Inerneta i digitalnih prava njegovih korisnika u oblastima privatnosti, slobode govora, nadzora nad elektronskim komunikacijama i transparentnosti i efikasnosti rada državnih organa. Poštujući fundamentalne karakteristike Interneta, Share Defense se bori za ljudska prava u digitalnom okruženju, baveći se pojedinačnim slučajevima građana koji su od opšteg značaja za celu zajednicu. Time se stvara pozitivna praksa, skup etičkih standarda i efikasnih mehanizama zaštite, koji se kasnije mogu koristiti kao baza za kreiranje samoregulatornih tela i njenih dokumenata (paralela: Savet za štampu i Kodeks novinara Srbije). Pored samoregulatornog tela izgrađenog na etici, definsianim profesionalnim standardima, pozitivnim praksama i pre svega minimalnom uplitanju i mešanju države u digitalno okruženje, od presudnog je značaja da su na Internetu budni, obazrivi i odgovorni građani Interneta koji čuvaj svoj sajber prostor zajedno sa svim drugim bitnim akterima tog ekosistema – predstavnici i civilnog i privatnog sekotra. Na nama je da ono što smo dobili od Internet praoca čuvamo i kroz borbu za očuvanje Interneta izborimo se i za sebe i svoje pojedinačne slobode.
WorldWideWebAroundWikipedia
Note: This Wikipedia and Wikimedia Commons image is from the user Chris 73 and is freely available at //commons.wikimedia.org/wiki/File:WorldWideWebAroundWikipedia.png under the creative commons cc-by-sa 3.0 license.